2Nek' zazvuče žice, nek' se čuje bubanj, svirajte u milozvučnu harfu s citarom!

3Zatrubite u rog za mlađaka, za uštapa, na svetkovinu našu!

4Jer to je propis Izraelu, zapovijed Boga Jakovljeva.

5Takav je zakon dao Josipu kad je izlazio iz zemlje Egipta.

6Šapat tajnovit čuh: Oslobodih od tereta rame njegovo, ruke su mu slobodne od košare.

7U tjeskobi si zavapio i ja te izbavih; iz gromovna oblaka odgovorih tebi, iskušah te kod voda meripskih.

8Slušaj, puče moj, i ja ću te opomenuti: o, da me poslušaš, Izraele!

9Nek' ne bude u tebe drugog boga i ne klanjaj se bogu tuđem!

10Ja sam Jahve, Bog tvoj koji te izvedoh iz Egipta: otvori svoja usta da ih napunim!

11Ali moj narod ne slušaše glasa moga, Izrael me ne posluša.

12Zato ga pustih okorjelom srcu njegovu: neka hodi kako mu se hoće!

13O, kad bi me narod moj slušao, kad bi Izrael putovima mojim hodio,

14brzo bih pokorio dušmane njegove, ruku bih svoju okrenuo na protivnike njegove.

15Oni što ga sada mrze dodvarali bi mu se i njihov bi udes bio zapečaćen zauvijek.

16A svoj narod hranio bih pšenicom najboljom i sitio ga medom iz pećine.