2Rukom si svojom izagnao pogane, a njih posadio, iskorijenio narode, a njih raširio.

3Mačem svojim oni zemlju ne zauzeše niti im mišica njihova donese pobjedu, već desnica tvoja i tvoja mišica i lice tvoje milosno jer si ih ljubio.

4Ti, o moj Kralju i Bože moj, ti si dao pobjede Jakovu.

5Po tebi dušmane svoje odbismo, u tvome imenu zgazismo one koji se na nas digoše.

6U svoj se luk nisam pouzdavao, nit' me mač moj spasavao.

7Nego ti, ti si nas spasio od dušmana, ti si postidio one koji nas mrze.

8Dičili smo se Bogom u svako doba i tvoje ime slavili svagda.

9A sad si nas odbacio i posramio nas i više ne izlaziš, Bože, sa četama našim.

10Pustio si da pred dušmanima uzmaknemo, i opljačkaše nas mrzitelji naši.

11Dao si nas k'o ovce na klanje i rasuo nas među neznabošce.

12U bescjenje si puk svoj prodao i obogatio se nisi prodajom.

13Učinio si nas ruglom susjedima našim, na podsmijeh i igračku onima oko nas.

14Na porugu smo neznabošcima, narodi kimaju glavom nad nama.

15Svagda mi je sramota moja pred očima i stid mi lice pokriva

16zbog pogrdne graje podrugljivaca, zbog osvetljiva dušmanina.

17Sve nas to snađe iako te nismo zaboravili niti povrijedili Saveza tvoga,

18niti nam se srce odmetnulo od tebe, niti nam je noga s tvoje skrenula staze,

19kad si nas smrvio u boravištu šakalskom i smrtnim nas zavio mrakom.

20Da smo i zaboravili ime Boga našega, da smo ruke k tuđem bogu podigli:

21zar Bog toga ne bi saznao? TÓa on poznaje tajne srdaca!

22Ali zbog tebe ubijaju nas dan za danom, i mi smo im k'o ovce za klanje.

23Preni se! Što spavaš, Gospode? Probudi se! Ne odbacuj nas dovijeka!

24Zašto lice svoje sakrivaš, zaboravljaš bijedu i nevolju našu?

25Jer duša nam se u prah raspala, trbuh nam se uza zemlju prilijepio.

26Ustani, u pomoć nam priteci, izbavi nas radi ljubavi svoje!